ŠARENI OBLAK

Хвала ти Боже Хвала ти Боже што си ми дао снаге да будем ЧОВЕК. Хвала ти Боже што си ме благословио да имам СРЦЕ. Хвала ти Боже што си ме увек храбрио да ИЗДРЖИМ. Хвала ти Боже и што си ме ударао да боље ВИДИМ. Хвала ти Боже и што у ударцима трпим, јачам и РАСТЕМ. Хвала ти што се не гордим ни када славим, ни када дарове твоје примам но захвалим се и даље ходим. Хвала ти Боже што увек чврсто СТОЈИМ. Понекад и у камен се претворим ал' ТРПИМ , кад бура прође крила пружим и летим даље. Хвала ти Боже за погрешне људе, бачене дане, све промашене тренутке и СТРАХ. Болело је... и нека је! Ја само учим живот шта је, као твој мали, покорни ђак. Хвала ти Боже и за ову БОЛ што сада носим, што ми у грудима тиња и гори. ПЕЧЕ! Сузе ми из очног дна рони. ХВАЛА! Ја ћу из сваке сузе бистрија, светлија поново да се родим! Хвала ти Боже што си увек ту, што ме бодриш. Хвала ти што крај мене стојиш. Ни БОЛ ми не може ништа! Ни ударац у

                                 Ако се икада заљубим поново ,  нека то буде ратник … Ако се икада заљубим поново , нека то буде ратник . ЧОВЕК са копљем , онај што реже , што диже главу и боде , што се бори , што гледа смрти у очи и воли . Онај што зна, хоће и уме . Што нема страх . Онај који је од грома створен . Што дрхтала је земља кад га је рађала мајка а ветар сејао семење храбрости а не корење, парлог и прах. Ако се икада заљубим поново , нека то буде борац. ЧОВЕК, горд, велик и прав . Онај што увек усправно стоји , што правдом своје дане боји, што ник а д никоме се не покори Осим… У тихој ноћи, кад стане, оружје скине, оклоп крај кревета мог стави и плови нежним и топлим уздасима мојим. Да, тај што руке има од ватре , што очи има од жучи , што срце има од стакла премазано крвљу браће војника , што душу своју једном сатка у боју кад пред вратима ада плака . Да, тај што реч му дата је крв јуначка , што гине за брата , што за сестрицу,