Plavo tačkasto vreme je udaralo o šljunkovitu obalu. Odavno je tako... Sivi je rekao da to treba izmeniti - a Sivi je bio uman. Došunjali su se na domak. Čelični grad se valjao u nizini. Mirisalo je na mak, već idavno zreo - i na vreme. Čelični su mnogo poštovali Bogove, naročito one gornje, plavičaste... Odgajali su plavog konja, visokog do plavetnila, crnog iznutra. Sivi je bio oduševljen grivom koja je rasla iz drveta. Bila je to najlepša griva - naravno samo dok je bila gore, u plavetnilu. Sutra će nizina drhtati od Žutih, sutra će vreme stati - biće crveno! Niko od Žutih nije slutio da je u plavetnilu crno. Vazduh beše tečan od onih koji su okretali. U ušima je bilo hladnije - crveni vetar je hladio. Čelični su bili oduševljeni: slavili su plave svetkovine. Plemeniti se ipak kolebao: Da li Bogovima treba dati kristalnu kapiju? Noć je došla odmah posle dana. Zamotala je Čelične u san zaborava, u meka, šuštava krila bahatkinja. Zato je Žute progutala noć, tiha i crvena za Čeličn
Коментари
Постави коментар