Padanje

Malo je nebo kroz ključaonicu kada se gleda
a veliko se čini kad' se kuća sruši
i zvezde padnu na zemlju, toplu o toplog jula.

Mala je leja za sve one što treba da padnu
i pruže sebe cele za jednu bravu
dalekih šuma, istine i ljudi.

Neka će možda i u mene, suvo i lagano
da pitanjem me pita a sebe da nudi,
bez ičeg onog pravog i tako ko lopov da padne
sa lažnim ključem, po licu i meni.

I guraćemo se stalno tako,
na isto vreme i u isto mesto,
uvek beli i čisti, da bi bili svoji i isti,
a sebe nećemo naći, jer ja sam brava a ti zvezda
što je pala u mene, slučajem jedne igre
što ne zna za vreme.