Lutanje neurona

Koraknuo je levom nogom i pomislio:
 - Baš su glupi oni koji misle da je levica baksuz...

Bio je ubedjen da je mnogo veći baksuzluk
kada ti predješ mački put - naravno crvenoj.
Vetar je s'leve strane nanosio pahuljice;
zato se okrenuo na desnu.
Osetio je nešto tvrdo, oštro.
Seklo je.
Zatim se iznenadio - i to prijatno!
Baš je divno naći školjku, na plaži,
u pesku, pored tvog uha!
Uze je, pomilova, a zatim zgnječi
masnim, crvenim rukama.

Ko bi i misliti mogao
da je farbati mostove tako dosadno.
Ovaj odvratni smrad minijuma ga je gušio, gušio...
Ne, nesme se ugušiti, mora uspeti, mora...

Najzad mu je uspelo.
Popravio je taj prokleti ventil na skafanderu.
Osetio je kako ga kiseonik ponovo vraća svesti.
Svest je bila žuta, po svoj prilici od signala.
Treba pritisnuti dugme - treba!
Naglo ga je pritisnuo i osetio da tone.
Cela utroba mu se propela u stomaku,
kao konji na trkama...

Upravo je jedan oborio poslednju gredu.
Šteta, a dotle je dobro išao.
Bilo mu je dosadno na hipodromu.
Krenuo je ka izlazu da udje u okolinu hipodroma.
Kad' je izašao, sunce se preselilo u njegovo desno oko.
Zato je koraknuo desnom nogom i pomislio:
 - Baš su izgubljeni oni koji misle da je desnica baksuz...