Poklon

Nije važno kome - nudi sebe bilo kome!

Baciš ruku da je zdrobe,
trebaš drugu u potrebi traženja
dugmeta na džepu svom!

Nije važno kome,
bitno je njime,
svojim i vlastitim,
do zadnje kapi krvi u ruci...

Pruži sebe svetu celom,
na ostavi se sebi samom,
ludilo da srčeš samoćom svojom!

Pokloni sebe svetu celom,
izdašno i krotko,
Nije važno kome,
bitno je njoj ili njime;
pokloni sebe celog,
fino, zamotanog u salvetu.



Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

nije opet moja, ali je OPET prava !!!

Слика
Хвала ти Боже Хвала ти Боже што си ми дао снаге да будем ЧОВЕК. Хвала ти Боже што си ме благословио да имам СРЦЕ. Хвала ти Боже што си ме увек храбрио да ИЗДРЖИМ. Хвала ти Боже и што си ме ударао да боље ВИДИМ. Хвала ти Боже и што у ударцима трпим, јачам и РАСТЕМ. Хвала ти што се не гордим ни када славим, ни када дарове твоје примам но захвалим се и даље ходим. Хвала ти Боже што увек чврсто СТОЈИМ. Понекад и у камен се претворим ал' ТРПИМ , кад бура прође крила пружим и летим даље. Хвала ти Боже за погрешне људе, бачене дане, све промашене тренутке и СТРАХ. Болело је... и нека је! Ја само учим живот шта је, као твој мали, покорни ђак. Хвала ти Боже и за ову БОЛ што сада носим, што ми у грудима тиња и гори. ПЕЧЕ! Сузе ми из очног дна рони. ХВАЛА! Ја ћу из сваке сузе бистрија, светлија поново да се родим! Хвала ти Боже што си увек ту, што ме бодриш. Хвала ти што крај мене стојиш. Ни БОЛ ми не може ништа! Ни ударац у...
Прикажи све

Adam

Слика
Brežuljkom tonućim sunce gubi nabore oblika lika mog, dok uvir reke ruke slama obalom tamne zapadne meke. Umiraće svet moleći me molbom za dopust jednog podneva u jutru koga nema, tvrdoglava će upornost moje vrline vrata zvezdi Suncu da skloni. I biću spokoj mira jer oblik moj niko poklanjati drugom neće znati tako lepo vrhunac oblakom strasti da čini. Topiće Sunce boju večno crvenu u naboru oblika lika mog maglom njegove dubine moleći molbu sačuvanog jutra.
Прикажи све

Matijak

Слика
Matijaše besni, Matijaše ludi ... Od kuće se okreni i pali očima drskost slepu, topeći okov truli igrom pokreta svojih i grmni gromom svetu tuštom:  - Matijak besni, Ja, Matijak ludi !!! Jer, zakovan život u nama je, škripavom škrinjom okovan je, bledom oštrinom krša pocepan je, kučinom kudom sapet je...   Širi ruke Matijaše, nek pucaju zglobovi škripom nogu lomnih, iz blata gaznog snagu izvuci da nebo gurneš dlanom žuljnim, Matijaše besni, Matijaše ludi... Reči ti gromove valjaju munjama belim i lanac kuju od varnica misli čelnih vezujuć' njime okovanu dršku muka sudbine naše... Ubi prošlost u rukama mrtvim, da noć ne pamti ponoć svoju, da svet u snu drhteći moli:  - Matijaše besni, Matijaše ludi ... ...
Прикажи све